Ángel Hernández
U nedavnoj eksploraciji kreativnog izražavanja, umetnik Allen posvetio je više od 100 sati usavršavanju jedinstvenog vizuelnog koncepta pod nazivom „Théâtre D’Opéra Spatial.“ Ovaj projekat uključivao je pažljiv proces usavršavanja, gde je Allen koristio više od 600 iteracija tekstualnih podsticaja u Midjourney-u, alatu veštačke inteligencije dizajniranom za generisanje slika. Njegovo putovanje ga je dovelo do razvoja specifičnog jezika podsticaja, omogućavajući mu da identifikuje koje instrukcije efikasno utiču na izlaz AI-a, a koje ne doprinose njegovoj viziji.
Allen upoređuje svoju ulogu u ovom procesu s rolom fotografa koji organizuje snimanje. On tvrdi da su njegove kreativne odluke bile presudne, jer je selektivno birao koje elemente generisane pomoću AI-a da zadrži, modifikuje ili poboljša kako bi se usaglasili s njegovom izvornoj idejom. On smatra da ovo radno intenzivno i ponekad frustrirajuće putovanje predstavlja oblik umetničkog autorstva koji ne bi trebalo da bude umanjeno angažovanjem AI-a.
Uprkos stavu Copyright Office-a da samo Midjourney ima prava na konačnu sliku, Allen tvrdi da njegov opsežan doprinos odražava značajan ljudski dodir. Veruje da je pokazao dovoljno kreativnosti da zasluži zaštitu autorskih prava. Težeći da ospori odluku agencije, Allen je pozvao na sudsku reviziju, sugerišući da je bliže ispitivanje od suštinske važnosti za zaštitu prava umetnika koji se kreću kroz složenosti dela generisanih AI-jem.
Umetnost u doba AI: Ponovo o kreativnoj borbi
Sukob veštačke inteligencije i kreativnosti postavlja značajna pitanja o prirodi autorstva, intelektualnom vlasništvu i budućnosti umetničkog izražavanja. Kako umetnici sve više koriste AI kao saradnika, razumevanje ove dinamike postaje od suštinskog značaja. Šta znači biti umetnik u svetu gde AI može da generiše slike, muziku, pa čak i literaturu? Ovo pitanje odjekuje kroz umetničku zajednicu, zahtevajući odgovore koji odražavaju i uzbuđenje i zabrinutost.
Ključna pitanja i njihovi odgovori:
1. Da li se dela generisana AI-jem mogu smatrati umetnošću?
– Mnogi tvrde da umetnost mora da potiče iz ljudskog iskustva i namere, dok drugi ističu da proces i izlaz AI-a mogu izazvati emocionalne reakcije i podstaći razmišljanje, što ga kvalifikuje kao umetnost.
2. Kome pripadaju prava na umetničke radove generisane AI-jem?
– Ovo ostaje sporno pitanje. Trenutni zakoni o autorskim pravima, koji tradicionalno priznaju ljudske kreatore, možda se neprimenjivo primenjuju na dela generisana AI-jem. Kao što se vidi u Allenovom slučaju, debate o autorstvu i pravima se pojačavaju.
3. Kako AI utiče na kreativni proces?
– AI može poslužiti kao alat koji povećava kreativnost, nudeći nove puteve za istraživanje. Međutim, takođe može dovesti do briga o originalnosti, jer umetnici balansiraju na tankoj liniji između inspiracije i replikacije.
Izazovi i kontroverze:
Usred ovih pitanja, javljaju se neki izazovi i kontroverze:
– Etčka pitanja: Upotreba AI-a postavlja etička pitanja o izvorima podataka za obuku. Ako se AI trenira na zaštićenom materijalu, da li može zaista da stvori nešto novo ili jednostavno remiksira postojeća dela?
– Vrednost ljudskog dodira: Kako su umetnici poput Allena pokazali, kreativne odluke koje donose ljudi u pripremi i kuriranju izlaza AI-a su ključne. Međutim, razlika između ljudske umetnosti i mašinske asistencije postaje sve nejasnija, što dovodi do pitanja o značaju uloge umetnika.
– Uticaj na tržište: Uspon AI-generisanih umetničkih dela utiče na tržište tradicionalne umetnosti. Kako sve više dela generisanih AI-jem zaliva galerije i online platforme, vrednost umetničkih dela stvorenih ljudskom rukom može biti dovedena u pitanje, što dovodi do ekonomskih posledica za umetnike i galerije.
Prednosti i nedostaci:
Integracija AI-a u kreativni proces donosi i prednosti i nedostatke za umetnike:
– Prednosti:
–
- Povećana produktivnost: AI može ubrzati kreativni proces, omogućavajući umetnicima da istražuju više iteracija svog dela bez prohibitivnih sati koji su obično potrebni.
- Proširena kreativnost: Umetnici imaju pristup alatima koji mogu inspirisati nove ideje, kombinujući stilove i žanrove koje možda pre nisu razmatrali.
– Nedostaci:
–
- Gubitak originalnosti: Sposobnost AI-a da proizvodi umetnost mogla bi dovesti do zasićenja, što izaziva koncept originalnosti i devalvira jedinstvene osobine dela stvorenih ljudskom rukom.
- Nejasnoće u vezi sa autorskim pravima: Nedostatak jasnih okvira za prava i vlasništvo nad delima generisanim AI-jem predstavlja rizike za umetnike koji mogu nenamerno prekršiti postojeće autorsko pravo.
Kako društvo navigira kroz ovaj složen pejzaž, od suštinskog je značaja da umetnici, donosioci politika i publika budu uključeni u stalne diskusije o implikacijama AI-a na umetnost. Evolucija umetnosti u doba AI-a nije samo kreativna borba, već i kulturno preispitivanje koje će definisati budućnost umetničkog izražavanja.
Za više uvida u uticaj tehnologije na kreativnost, posetite Creative Bloq.
