Ángel Hernández
U svetlu devastacije uragana Milton na Floridi, široko širenje slika i videa generisanih veštačkom inteligencijom izazvalo je značajne zabrinutosti. Društvene mreže suočavaju se sa ogromnim prilivom obmanjujućeg sadržaja, koji ne samo da odvlači pažnju od stvarne krize, već i otvara vrata potencijalnim prevarama.
Neki od videa generisanih veštačkom inteligencijom, kao što su snimci poplavljenih tematskih parkova, prevarili su mnoge korisnike da pomisle da su pravi. Ove lažne vizuale lako mogu postati viralne, komplikujući sposobnost javnosti da razlikuje stvarnost od fikcije. Suptilnosti kreiranja sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije ostavljaju mnoge da nisu svesni njenog potencijala kao alata za dezinformacije.
Stručnjaci ističu rizik od toga da takav sadržaj bude upotrebljen kao oružje za izazivanje nepotrebne panike. Mali procenat opšte populacije razume sposobnosti veštačke inteligencije, što ih čini podložnim manipulacijama putem alarmantnih naslova. Ova konfuzija može podsticati nedoumicu i teorije zavere oko stvarnih događaja, kao što se videlo kada su neki korisnici odbacili verifikovane snimke NASA astronauta kao prevaru.
Istovremeno, verovatnoća prevara raste u situacijama katastrofa. Prevaranti često koriste ove situacije da kreiraju lažne napore za prikupljanje sredstava, osnažene uverljivim, ali lažnim slikama. Potrebno je da pojedinci ostanu oprezni, prepoznaju uobičajene taktike prevara—poput pritiska za plaćanje putem nekonvencionalnih metoda—i oslanjaju se na tačne izvore informacija.
Kako se tehnologija razvija, tako se mora razvijati i naše kritičko razmišljanje i skepticizam prema sadržaju na mreži, posebno tokom kriza.
Porast dezinformacija generisanih veštačkom inteligencijom nakon uragana Milton
U posle uragana Milton, fenomen dezinformacija generisanih veštačkom inteligencijom porastao je do alarmantnih nivoa. Ova kriza nije samo istakla ranjivosti digitalnih medija, već i podigla svest o sofisticiranim alatima koji mogu kreirati uverljive, ali lažne narative.
Koji su novi oblici dezinformacija generisanih veštačkom inteligencijom?
Tehnologija veštačke inteligencije se razvila tako da proizvodi sve realističnije slike, video zapise, pa čak i audio snimke. Nakon uragana Milton, korisnici na društvenim mrežama delili su sadržaj generisan veštačkom inteligencijom koji je prikazivao scene katastrofalnih razaranja koja nikada nisu dogodila, kao što su preuveličane poplavne visine i preuveličana oštećenja infrastrukture. Programi koji mogu generisati deepfake-e takođe su bili uključeni, podsticajući zabrinutosti u vezi sa autentičnošću i verifikacijom izvora u ovom kritičnom trenutku.
Koji su izazovi s kojima se platforme suočavaju u suzbijanju dezinformacija?
Društvene mreže poput Tvitera, Fejsbuka i Instagrama suočavaju se s teškim zadatkom identifikovanja i suzbijanja širenja dezinformacija generisanih veštačkom inteligencijom. Jedan od ključnih izazova leži u ogromnom obimu sadržaja generisanog u vreme krize, što otežava praćenje i kontrolu obmanjujućih postova. Pored toga, algoritmi koji pokreću ove društvene mreže često su dizajnirani da promovišu angažovani sadržaj, što može nehotice povećati širenje senzacionalizovanih i lažnih informacija.
Koje kontroverze se javljaju u vezi sa cenzurom i slobodom govora?
Dok se platforme bore protiv dezinformacija, rizikuju da pređu granicu između zaštite i cenzure. Postavljene su zabrinutosti o potencijalnom prekoračenju ovlašćenja moderatora sadržaja, što pokreće rasprave o tome šta čini legitimne informacije naspram štetnih dezinformacija. Ovo ističe potrebu za transparentnim politikama i smernicama zajednice kako bi se korisnicima pomoglo u razdvajanju pouzdanih izvora od fabričanih sadržaja generisanih veštačkom inteligencijom.
Koje su prednosti i mane veštačke inteligencije u ovom kontekstu?
Prednosti veštačke inteligencije u scenariju odgovora na katastrofe uključuju brzu distribuciju informacija i sposobnost kreiranja prediktivnih modela za procenu štete i alociranje resursa. Međutim, mane se posebno odnose na oružje tih istih alata za svrhe dezinformacija. Ova dualnost naglašava potrebu za robusnim obrazovanjem o medijskoj pismenosti i sposobnostima veštačke inteligencije među javnošću i timovima za hitne intervencije.
Koje korake pojedinci mogu preuzeti kako bi se zaštitili od dezinformacija?
Pojedinci mogu poboljšati svoje odbrane protiv dezinformacija generisanih veštačkom inteligencijom praktikujući kritičku procenu online sadržaja. Trebalo bi da:
1. Verifikuju izvore: Traže informacije iz uglednih medija i upoređuju činjenice.
2. Paze na emocionalnu manipulaciju: Budu oprezni s sadržajem koji izaziva jake emocije ili hitnost.
3. Koriste usluge provere činjenica: Veb sajtovi i organizacije posvećene verifikaciji tvrdnji mogu pružiti jasnoću.
4. Budu skeptični prema senzacionalnim naslovima: Ovi obično imaju za cilj da izazovu reakciju i možda ne odražavaju istinu.
U zaključku, iako tehnologije veštačke inteligencije nude prednosti za upravljanje krizama, pojava dezinformacija generisanih veštačkom inteligencijom predstavlja značajne rizike koji se moraju razumeti i adresirati. Postizanje ravnoteže između inovacije i sigurnosti biće ključno dok se svet sve više suočava s implikacijama ovih alata.
Za dalju informaciju na ovu temu, možete istražiti sledeće linkove:
BBC
The New York Times
TechCrunch
